Telekom RS

[Sitna buranija]

Izasao je MTEL_Nekonsolidovani za prvi kvartal 2026.

Povecanje troskova za vezane usluge koji se odnose na troskove prodatih hardvera u okviru posebnih prodajnih paketa od 2m BAM (20%), povecanje troskova plata za 1.3m BAM (7%) i povecanje troskova proizvodnih usluga 1.5m BAM (8%) kao i povecanje od 0.6m BAM ostalih rashoda (19%). Ocas posla 5.6m BAM rast rashoda. Da li na bilo koji nacin se moze traziti transparentnost ovih utrosaka?

Isto i generalno za ulaganja imajuci u vidu da kolaju glasine da se tenderima "izvlace" pare za Srbiju. Gledam ostala nematerijalna ulaganja koja imaju na 31.12.2025 amortizaciju od cak 44m BAM - taj trend prati kvartalna amortizacija od 11m BAM. Kao opis toga je da trenutno neto stanje (95.24m BAM) uglavnom cine softveri 47.2m BAM i prava na distribuciju TV sadrzanja od 47m BAM. Retroaktivno gledajuci

31.12.2022 su bila 240.47m BAM
31.12.2023 sa povecanjem od 30.5m BAM i prenosom od 19.25m BAm rastu na 276.98m BAM amortizacija 46.12m BAM rashodovanje 11.25m BAM
31.12.2024 sa povecanjem od 75.18m BAM i prenosom od 22.49m BAm rastu na 353.29m BAM amortizacija 53.10m BAM rashodovanje 19.16m BAM

Generalno na koje nacine je moguce iskontrolisati nabavke, isplativost preuzimanja razno raznih kompanija (ocena akvizicija), broj zaposlenih itd? Pitam vise da cujem vase misljenje hipoteticki naravno (i sam znam da je slaba vajda i da verovatno ne bi mogli doci do istine sve i da pokusamo).

Navodiš samo rashode, ali i prihodi su rasli. Čak i više od rashoda.

Što se tvog pitanja tiče, teško je iskontrolisati nabavke čak i kada raspolažeš dokumentacijom, jer papir sve trpi, ali isplativost preuzimanja, tj. akvizicija raznih kompanija, e to se već može valorizovati. Ali Mtel se time bavio prije 15-tak godina i ogromne pare su izvučene na taj način. I dan danas Mtel ima ograničenu likvidnost zbog tih akvizicija koje je tada pravio i preplaćivao. Po pitanju zaposlenih, to je nezahvalno komentarisati, ali je činjenica da Mtel sa gotovo hiljadu manje zaposlenika napravi prihod uporediv sa prihodom BH Telekoma, tako da ako u Mtelu ima viška zaposlenih, šta bi onda bio komentar za BH Telekom? Ne mislim da je Mtelu to problem. Od ove tri stvari koje si naveo, u Mtel-u trenutno cure pare samo kroz nabavke, ali ne mislim da je to u mjeri koja može ugroziti poslovanje...

[Richie Rich]

Istina, i prihodi su porasli — EBIT margina je sa 12.12% porasla na 15.3%, tako da je tačno da su prihodi rasli brže od rashoda. Drago mi je ako smatrate da se poslovanje MTEL-a poboljšava, da se zaduženost postepeno smanjuje i da eventualne neefikasnosti ili izvlačenje novca kroz tendere ne mogu ozbiljnije ugroziti kompaniju. Međutim, mene kao akcionara prvenstveno zanima dividenda i ukupan povrat na ulaganje, a ne samo činjenica da će kompanija nastaviti da posluje.

Tipične telekomunikacione kompanije na razvijenim i konkurentnim tržištima često imaju net profitne margine oko 10%, dok operateri sa izrazito dominantnom tržišnom pozicijom neretko ostvaruju EBITDA marže od 50–60% i znatno više profitne marže u rasponu od 20-30%. Sa net marginom od oko 10-15% moze se izvuci zakljucak da Mtel trozi duplo vise para po jedinici profita nego razvijene kompanije u razvijenim trzistima sa razvijenom konkurencijom.

Zbog toga smatram da je legitimno postaviti pitanje efikasnosti troškova u MTEL-u. Kompanija na svom ključnom tržištu ima veoma dominantnu poziciju, dok cene usluga nisu ni posebno niske ni posebno visoke, pa bih očekivao viši nivo profitabilnosti i bolji povrat za akcionare nego što ga trenutno vidimo.

To može značiti više stvari:

• da postoji višak zaposlenih ili niža produktivnost
  da su operativni troškovi previsoki
  da kapitalna alokacija nije dovoljno efikasna
  ili da postoje neefikasnosti kroz nabavke, tendere i povezane usluge

Naravno, bez potpune transparentnosti teško je donositi definitivne zaključke, ali mislim da su to legitimna pitanja za svakog manjinskog akcionara.

U suštini, poenta mog komentara je da sa dividendnom politikom koja je predviđala isplatu 50% neto profita — a koja je praktično prekrsena odmah po donosnju i nikada nije dosledno sprovedena — i sa DPS-om koji dugoročno opada, dok TSR ostaje praktično nepromenjen jer je mala verovatnoća značajnijeg rasta cene akcije bez većih katalizatora, diskusija o rashodima i efikasnosti poslovanja postaje veoma važna. Jer bez boljeg upravljanja troškovima teško je očekivati značajniji ROI za akcionare.