Veliki umovi slično razmišljaju - izreka koju bismo mogli transformirati i reći da velike strategije donose pobjede na različitim terenima. Moneyball u sportu i value investing Warrena Buffetta imaju isti cilj - pronaći skrivene dragulje i učiniti ih šampionima.
Na početku je bila knjiga (Moneyball), zapravo prije nje je bila praksa koja je poslužila kao inspiracija. "Moneyball: The Art of Winning an Unfair Game", koju je napisao Michael Lewis, istražuje kako je bejzbol tim Oakland Athletics (A’s), predvođen generalnim menadžerom Billyjem Beaneom, koristio sabermetriku – analitički pristup zasnovan na statistikama – kako bi nadmudrio bogatije konkurente i postigao uspjeh s ograničenim resursima.
Napredna analitika u sportu
Iako je knjiga, kasnije i film, primarno fokusirana na bejzbol, njen utjecaj se proširio na mnoge sportove, uključujući fudbal. Moneyball filozofija promijenila je način na koji sportske organizacije procjenjuju talente, upravljaju resursima i razvijaju strategije.
.
Svako u svijetu fudbala zna da, ako želi ojačati napad, može kupiti Kyliana Mbappéa ili Harryja Kanea, te da će mu to donijeti ubojitost, bolju realizaciju, više golova, time i bodove, onda i uspjeh. Samo taj pristup podrazumijeva investiranje stotina miliona, a uspjeh u sportu nikad nije posve siguran.
Ova sportska business strategija jako podsjeća na growth investing s finansijskih tržišta. Growth investing se fokusira na ulaganje u kompanije za koje se očekuje značajan rast u budućnosti, čak i ako su trenutno precijenjene prema tradicionalnim finansijskim pokazateljima.
Šta je value investing
Nas pak zanima posve drugačiji pristup - value investing, strategija ulaganja u dionice ili druge vrijednosne papire koji se smatraju potcijenjenima na tržištu. Ovu strategiju popularizirao je Benjamin Graham, često nazivan ocem vrijednosnog investiranja, a jedan od najpoznatijih pristalica je Warren Buffett.
Kako to funkcionira? Cilj je pronaći dionice čija je trenutna tržišna cijena niža od njihove unutarnje vrijednosti (intrinsic value). Naprimjer, ako vjerujete da je dionica stvarno vrijedna 100 USD, a trenutno se prodaje za 70 USD, to bi bila prilika za value investing.
Buffetovu ili Moneyball strategiju u svijetu fudbala danas primjenjuju mnogi, čak i najbogatiji klubovi. Najbolji primjer je Liverpool i tu dolazimo do još jedne knjige koju treba pročitati - How to Win the Premier League autora Iana Grahama. Autor je vodio analitički odjel Redsa, koji je pomoću naprednih statistika identificirao Mohameda Salaha i Sadia Manea, koji su postali ključni za njihove uspjehe, ali i brojne druge skrivene igračke dragulje.
Ipak, engleski klubovi Brighton i Brentford najbolji su moneyball primjeri u svijetu fudbala. Brightonov vlasnik Tony Bloom novac je zaradio u svijetu klađenja i kocke, gdje su mu, gle čuda, statistike i napredan način njihovog korištenja postali glavno oružje. Matthew Benham, današnji vlasnik Brentforda, na početku je radio kao finansijski analitičar u banci. Kasnije se pridružio kompaniji za sportsko klađenje, gdje je razvio sofisticirane analitičke modele za predviđanje rezultata.
U svijetu klađenja mnogo toga se vrti oko termina - value bet. To je klađenje na događaj za koji vjerujete da kladionica nije dovoljno dobro procijenila šanse, pa kvota ima vrijednost za vas. Zvuči vam poznato i podsjeća vas na Buffeta!? Bloom i Benaham s ovom kladioničarskom logikom u selektiranju igrača, njihovih ugovora i plata, nižerazredne engleske klubove doveli su do Premier lige, čak i evropskih kupova i to sve s budžetima koji su tek petina budžeta onih najbogatijih
Sve o investiranju
Re: Sve o investiranju
Pozdrav.
Ima li iko iskustva sa InteractiveBrokers-om, trgovanje iz BiH, transferom novca sa deviznog BiH računa direktno na platformu interactiveBrokers i sl.?
Može li se išta od navedenog obaviti privatno, samostalno, ili mora ići preko domacih brokera?
Hvala
Ima li iko iskustva sa InteractiveBrokers-om, trgovanje iz BiH, transferom novca sa deviznog BiH računa direktno na platformu interactiveBrokers i sl.?
Može li se išta od navedenog obaviti privatno, samostalno, ili mora ići preko domacih brokera?
Hvala
Re: Sve o investiranju
https://ba.bloombergadria.com/trzista/b ... posla/news
Zanimljiv članakNova američka šema: Dividende umjesto dnevnog posla
Dividende su nekada bile najdosadniji dio investiranja
Sada su postale nova opsesija ciničnih pripadnika generacije Z
Talas je još nov, a sljedbenici mladi, što daje prostora da se zanemare neke važne činjenice
Re: Sve o investiranju
Ideja je ok i postala je trend mlađih investitora na društvenim mrežama. Međutim, sam članak je problematičan jer potencira "kockarske" ETF-ove (MSTY, YieldMax) i one bazirane na derivativima (JEPI, JEPQ) koji nose ogroman counter-party rizik, umjesto da ukaže na kvalitetne dividendne ETF-ove kao što su oni što prate Dividend Aristocrats Index i slično.panzer wrote: ↑07 Sep 2025, 09:11 https://ba.bloombergadria.com/trzista/b ... posla/news
Zanimljiv članakNova američka šema: Dividende umjesto dnevnog posla
Dividende su nekada bile najdosadniji dio investiranja
Sada su postale nova opsesija ciničnih pripadnika generacije Z
Talas je još nov, a sljedbenici mladi, što daje prostora da se zanemare neke važne činjenice
Re: Sve o investiranju
Spominju prinose od 8% a onda se vidi da i kod nas ima određeni broj emitenata sa istim ili većim prinosima dividende. Pogotovo sada u zadnjih tri četiri godine kako su se firme aktivirale da isplaćuju dividende.
Re: Sve o investiranju
Zamislite da gledate kompaniju za memorijske čipove kao što je Samsung Electronics ili, recimo, SK Hynix Technology i vidite da joj je P/E ratio trenutno oko 20. Na osnovu svega što znate o multiplikatorima, zaključujete da je akcija izuzetno jeftina ukoliko je uporedimo sa P/E (cena u odnosu na zaradu) raciom od SOX indeksa koji iznosi 54. Odluka pada na to da kupujete i u roku od godinu dana akcija pada 40 odsto.
Šta se desilo? Sa fundamentalne strane vaša analiza je bila bez greške, ali grešku koju ste prevideli jeste da niste uzeli u obzir da se sektor nalazi na vrhu ciklusa, jer u tom trenutku upravo ciklične kompanije izgledaju najjeftinije, a zapravo su najopasnije.
Šta su uopšte ciklične kompanije i zašto postoje ciklusi
Kao što smo već pisali u našem tekstu, P/E ratio vam pokazuje koliko plaćate za jednu jedinicu zarade kompanije. Ali da bi taj pokazatelj bio koristan, morate prvo razumeti prirodu zarade koju merite, a kod cikličnih kompanija ta zarada je volatilna i zavisi od perioda ekonomskog ciklusa.
Ciklične kompanije su one čiji prihodi i profiti snažno prate ekonomske ili industrijske cikluse. Kada je potražnja visoka, zarada eksplodira kao direktna posledica rasta prihoda, dok u momentu kada potražnja padne, zarade se urušavaju. U tu kategoriju spadaju proizvođači memorijskih čipova, čelika, nafte, automobila, brodova, luksuzne robe, hemikalija i niza drugih sirovina i industrijskih dobara.
Razlog zbog kojeg ciklusi uopšte postoje leži u samoj prirodi tih industrija. Izgradnja fabrike za memorijske čipove košta više od deset milijardi dolara i traje po nekoliko godina. Kada se nalazimo u ciklusu visoke potražnje i rekordnih profita, kompanije masovno kreću u gradnju novih kapaciteta. Ali ti kapaciteti stižu tek kroz nekoliko godina kada potražnja počinje da slabi i kompanija se nalazi u situaciji da ima veću ponudu nego tražnju, što direktno obara cenu i na kraju krajeva urušava profit.
Ukoliko bismo za drugi primer uzeli automobilsku industriju slična logika važi i kod nje, ali ono što može da bude još kobnije jeste što se tražnja za automobilima drastično brže menja jer direktno zavisi od kupovne moći potrošača, te time kada imamo period povišenih kamatnih stopa i skuplje nafte, potrošači se prosto odlučuju teže za kupovinu automobila.
Problem kod ovih sektora je što gotovo uvek reaguje sa zakašnjenjem. Kada potražnja raste, svi veliki igrači istovremeno investiraju, ali onda kada novi kapaciteti konačno stignu na tržište, tržište je već prezasićeno. Posle te faze se vraćamo u period u kome kompanije smanjuju investicije, višak kapaciteta se postepeno apsorbuje, potražnja ponovo počinje da raste i ciklus kreće iznova.
Ako u sebi sada postavljate pitanje zašto onda kompanije nastavljaju da investiraju ogromnu količinu novca u kapacitete kada krene masovna tražnja, ako znaju da će upasti u problem? Razlog za to je taj da kompanije moraju kontinuirano da šire kapacitete i razvijaju tehnologiju kako ne bi izgubile tržišni udeo u odnosu na rivale.
Upravo u periodima snažne tražnje i rekordnih profita one imaju najviše kapitala za finansiranje novih fabrika, razvoja i dugoročnih strateških planova, ali problem nastaje jer gotovo svi veliki igrači istovremeno donose slične odluke, što nekoliko godina kasnije često dovodi do prezasićenja tržišta i pada profita.
Zašto jeftina valuacija može biti znak opasnosti
Ovde dolazimo do situacije koja najviše buni - kod cikličnih kompanija nizak P/E može ukazati na opasnost da smo već na vrhu ciklusa.
Kao što smo već napomenuli, racio P/E nam govori koliko plaćamo u odnosu na zaradu. Ali šta se dešava kada ta zarada nije reprezentativna za budućnost? Kada se kompanija nalazi na vrhu ciklusa, njen profit je na maksimumu. Cena akcije jeste porasla, ali zarada je porasla mnogo bržim tempom, čime multiplikator P/E izgleda nisko i "jeftino". U tom trenutku ukoliko se mehanički oslonite samo na tumačenje multiplikatora, zaključiće te da je ta akcija povoljna, ali upravo tada često počinje pad.
Jedno od objašnjenja za takvu reakciju jeste da berza ne vrednuje ono što kompanija zarađuje danas, već ono što će zarađivati u narednim godinama i ukoliko tržište ne vidi buduću potražnju za proizvodom koji kompanija nudi, cena akcije će vrlo brzo ući u crvenu fazu. Upravo zato ne treba da vas začudi kada vidite da ciklične kompanije često padaju dok prijavljuju rekordne profite, i rastu dok su im rezultati katastrofalni.
Obrnuto važi za dno ciklusa. Kada je industrija u krizi, profit pada ili nestaje. P/E može da eksplodira kao rezultat bržeg pada zarade u odnosu na cenu akcije, time tada akcija izgleda "skupo" prema standardnim merilima. Ali to je često trenutak kada su vrednosti najatraktivnije, jer cena već odražava ekstremni pesimizam, dok se sledeći oporavak tek formira.
Tržište se isključivo fokusira na budućnost
Jedna od najvećih grešaka kod valuiranja cikličnih kompanija jeste korišćenje samo poslednjih 12 meseci zarade. Kod kompanija čiji profit ekstremno oscilira, jedna godina gotovo nikada nije reprezentativna za realnu dugoročnu profitabilnost biznisa.
Zato je bitno da gledate pored samih trenutnih rezultata i procene gde se kompanija nalazi u ciklusu. Tržište uvek razmišlja unapred o tome koliko dugo određeni rezultati mogu trajati, kao što sada vidimo sa AI narativom, mnogi se pitaju da li smo na samom vrhu zbog visokih valuacija kompanija, ali taj sektor i dalje beleži rekordnu potražnju i zaradu.
Zato se kod cikličnih kompanija često govori o "peak earnings" i "trough earnings". Najveća greška je kupovati kompaniju kada su "earnings" na vrhuncu ciklusa, a šira slika govori da možemo očekivati usporavanje, tako slepo praćenje sadašnjeg uspeha neke kompanije brzo može da vas dovede do gubitka.
Konkretni primeri - od automobila do čipova
Kao što je prikazano u analizi o P/E ratio, Volkswagen je prošle godine imao P/E od oko 3,6, što na papiru deluje izuzetno povoljno. Ali razlog nije bio slučajan. Evropska automobilska industrija suočavala se sa pritiskom kineske konkurencije, carina i slabljenja potražnje za tradicionalnim vozilima.
Profit je padao brže od same cene akcije jer ljudi i dalje veruju da je evropska autoindustrija zapravo centar svetske autoindustrije i da nikad neće biti prevaziđena, time smo došli u situaciju da je P/E kasnije pred kraj godine porastao na oko šest, ali ne kao razlog toga da je kompanija postala skuplja, već zato što je zarada nastavila da erodira, a investiri još uvek nisu počeli da prodaju masovno akcije auto-industrije. Investitor koji je akciju kupovao samo na osnovu "jeftinog" P/E-a zapravo je kupovao kompaniju u trenutku kada su kineski proizvođači počeli ozbiljno da vrše pritisak na marže evropske autoindustrije kroz agresivnije cene i sve veću konkurentnost.
Isti mehanizam važi i za industriju memorijskih čipova, samo sa još izraženijim ciklusima. Samsung Electronics i SK Hynix su kompanije sa ogromnim tržišnim udelima, ali njihova zarada može drastično varirati između vrha i dna ciklusa. Upravo je ta volatilnost jedan od glavnih razloga zbog kojih veliki broj investitora taj sektor smatra veoma rizičnim i izrazito cikličnim.
Ipak, u ovom trenutku tržište ne vidi jasne signale usporavanja tražnje, pre svega zbog snažnog AI buma koji podstiče ogromnu potrebu za memorijskim čipovima potrebnim za razvoj infrastrukture veštačke inteligencije. Upravo zbog toga je trenutno znatno jasnija slika buduće tražnje u ovom sektoru nego, na primer, u evropskoj automobilskoj industriji, koja se i dalje suočava sa pritiscima potencijalnog povećanja kamatnih stopa, slabijom potrošnjom i neizvesnošću oko inflacije i geopolitičkih rizika.
Konkretan regionalni primer drugačijeg tipa ciklusa jeste Končar. Kompanija je ušla u period snažnog rasta zahvaljujući evropskim investicijama u energetsku infrastrukturu, elektrifikaciju i obnovljive izvore energije. Investitor koji je prepoznao početak tog investicionog ciklusa, kada su fundamenti bili solidni, ali akcija još nije bila široko prepoznata, ostvario je značajne prinose kako je ciklus sazrevao.
Za razliku od klasičnih industrijskih ciklusa poput memorijskog sektora, gde ponuda i tražnja brzo prelaze iz manjka u višak, Končar trenutno profitira od dugoročnog infrastrukturnog i regulatornog ciklusa koji bi mogao trajati godinama.
Kako prepoznati gde se nalazite u ciklusu
Ključno pitanje za vas kada analizirate ciklične kompaniju jeste da vidite gde se industrija nalazi u svom ciklusu.
Nekoliko indikatora može pomoći u toj proceni.
Prvi je odnos između kapaciteta i potražnje. Kada industrija radi blizu maksimalnih kapaciteta i kada kompanije masovno najavljuju nova postrojenja i investicije, to je često znak da se nalazite bliže vrhu nego dnu ciklusa. Novi kapaciteti koji se grade danas stići će kroz nekoliko godina i upravo tada može da se stvori suficit ponude, ako tražnja počne da kaska.
Drugi indikator su cene samog proizvoda ili sirovine. Kod kompanija memorijskih čipova to su cene DRAM i NAND memorije, kod čelika spot cene, kod nafte cena barela. Kada su cene blizu istorijskih maksimuma, profit iz kvartala u kvartal izgleda fantastično, ali upravo tada industrija najčešće ulazi u fazu prekomerne ponude.
Treći, možda i najvažniji znak jesu investicioni ciklusi samih kompanija. Kada cela industrija smanjuje "capex" i odustaje od novih investicija, to je često znak da se dno približilo. Upravo tada nove ponude nema, postojeći kapaciteti stare i kada potražnja ponovo krene da raste, cene i profiti će eksplodirati. To je trenutak kada zapravo želite da se pozicionirate u sam sektor.
Normalizovana zarada kao bolji kompas
Pošto standardni P/E može biti veoma varljiv kod cikličnih kompanija, bolji pokazatelj je normalizovana zarada.
Umesto da gledate profit samo iz poslednje godine, treba da posmatrate prosečnu zaradu kroz ceo ciklus počevši od dna do vrha industrije ili obrnuto. U praksi to često znači prosečnu zaradu kroz pet do deset godina, na osnovu koje izračunete ciklično prilagođeni P/E.
Ovaj pristup popularizovao je ekonomista Robert Shiller, a ideja je ta da ne treba vrednovati na osnovu jedne ekstremno dobre ili ekstremno loše godine, već na osnovu prosečne profitabilnosti kroz ceo ciklus.
Ciklus treba da bude glavni kontekst
Multiplikatori kao što je P/E ratio su odličan alat za brzo sticanje uvida u relativnu vrednost akcije, ali kod cikličnih kompanija oni se moraju posmatrati u kontekstu industrijskog ciklusa.
Brza pitanja koja sebi treba da postavite pre nego što pogledate koliki je P/E, jesu: gde smo u ciklusu, šta govore kapaciteti, šta govore cene i kada nova ponuda stiže na tržište.
P/E ratio je i dalje veoma koristan pokazatelj i ne treba ga izbegavati, jer može dati jasan signal da li tržište određenu akciju vrednuje kao potcenjenu ili precenjenu. Međutim, da biste ga pravilno koristili, potrebno je sagledati u kom smeru se kreće ceo sektor i da li se očekuje rast ili pad tražnje u narednom periodu. Do smanjenja tražnje može doći zbog zasićenja tržišta velikom ponudom, ali i pod uticajem makroekonomskih faktora poput usporavanja ekonomije, viših kamatnih stopa ili slabije potrošnje.
Dodatna stvar koja može značajno pomoći da ne pogrešite prilikom analize P/E jeste poređenje kompanije sa ostatkom sektora. Na taj način posmatrate kompanije koje su izložene sličnim rizicima i nalazite se u mogućnosti da prepoznate koja kompanija ima relativno atraktivniju valuaciju u odnosu na konkurenciju, ukoliko već želite da imate izloženost tom sektoru.
Tako, na primer, ukoliko želite da imate izloženost sektoru memorisjkih čipova i uporedite valuacije između kompanija poput SK Hynix i Micron Technology, možete zaključiti da SK Hynix trenutno ima zanatno povoljniji odnos cene i zarade u odnosu na Micron i da je sa aspekta valuacije povoljnija prilika za ulaganje, naravno, ukoliko isključimo ostale faktore i posmatramo isključivo valuacije. Upravo takva relativna analiza često daje mnogo realniju sliku od posmatranja samo jedne kompanije izolovano, jer ukoliko ste svesni u kom se ciklusu nalazi sektor i odlučili ste da investirate u taj sektor, onda obratite pažnju na P/E racio između kompanija iz istog sektora.