. Federalni ministar za energiju, rudarstvo i industriju Nermin Džindić istakao je danas u Sarajevu kako Vlada Federacije BiH razmatra korekciju cijena uglja, što će za sobom povući poskupljenje struje.
Ministarstvo energije, rudarstva i industrije FBiH je, prema riječima ministra Džindića, potpisalo danas sa Savezom sindikata radnika rudnika u FBiH produženje aktuelnog kolektivnog ugovora i on će važiti do potpisivanja novog.
"Zahtjev Sindikata za novu satnicu je 2,70 KM. Mi u ovom trenutku razmatramo i opciju korekcije cijene uglja, koja bi povukla za sobom i efekat povećanja cijene električne energije. O toj opciji trenutno razmatramo. Do trenutka finalizacije pregovora imat ćemo konačan stav", kazao je Džindić.
Naveo je kako su danas poslali zahtjev Elektroprivredi BiH, kao i odborima, da se održi hitan sastanak.
"Trebalo bi da sastanak bude održan za sedam dana, u srijedu naredne sedmice. Bit će razgovarano o nastavku pregovora sa sindikatima i stanju u rudarstvu, kao i potezima koje će povlačiti Vlada FBiH i Ministarstvo energije, rudarstva i industrije FBiH", istakao je on.
Kada je riječ o najavljenoj analizi u mostarskom Aluminiju, ministar Džindić je kazao kako je ona sastavljena na stotinjak stranica i kako je tek prevedena.
"Analizirat ćemo stranicu po stranicu i razmatrat ćemo cjelokupnu ponudu u analizi, uključujući i potencijalnu saradnju s kineskim konzorcijem", kazao je Džindić, dodavši kako imaju i ponudu iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, što će se također razmatrati
Elektroprivreda BIH
Re: Elektroprivreda BIH
Re: Elektroprivreda BIH
Bavi se on drugim analizama i prioritetima.
Re: Elektroprivreda BIH
Re: Elektroprivreda BIH
Ne možeš oporezovati TE a da ne oporezuješ kućna ložišta koji npr jedan grad kao što je Sarajevo dovode do proglašavanja stanja vanredne situacije. A najjednostavnije je oporezovati ugalj a ne termoelektrane.
Bosna i Hercegovina će morati uključiti oporezivanje karbon-dioksida (CO2) koji ispuštaju termocentrale kako bi cijena električne energije bila bliža tržišnim cijenama, potvrdio je za "Nezavisne" Janez Kopač, generalni sekretar Energetske zajednice u Beču.
"Cijena električne energije u termoelektranama na ugalj u BiH je zaista vještački niska, s obzirom na to da CO2 nije oporezovan kao u EU, a treba uzeti u obzir da se proizvodnja električne energije iz ugljena subvencioniše iz budžeta", rekao je on.
S tim u vezi, kako ističe, EU pomaže transformaciju proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora energije koji su manje štetni za ljudsko zdravlje i pomažu suzbijanju klimatskih promjena.
U EU kažu da je BiH preuzela obaveze u području energetike, koje se odnose na struju, gas, okolinu, obnovljive izvore i energetsku efikasnost.
Oni ističu da EU kroz Instrumente pretpristupne pomoći pruža direktnu podršku kroz 90 miliona evra, od kojih se 82 miliona evra odnose na investicije, a osam miliona na izgradnju institucija i usvajanje potrebnih propisa u ovoj oblasti.
"Trenutno EU pruža pomoć u usvajanju zakonodavstva, i nastavlja pružati podršku kad postoji politička volja da se zakoni približe najboljim evropskim praksama", navode u EU.
Nedavno je Johanes Han, evropski komesar za proširenje, izrazio nezadovoljstvo što se u BiH i dalje razmišlja o izgradnji termoelektrana poput Bloka VII u Tuzli, a da se vrlo malo radi na solarnim panelima i vjetroelektranama.
U Ministarstvu energetike i rudarstva RS kažu da je pokušana realizacija dva projekta izgradnje vjetroelektrana, od kojih je jedan propao, a za drugi je u toku izrada projektne dokumentacije.
Za projekat "Trusina" Vlada je, kako kažu, 2012. godine dodijelila koncesiju za izgradnju parka vjetrenjača na lokaciji Trusina, opština Nevesinje, privrednom društvu "Eol prvi" d.o.o. Nevesinje na period od 30 godina, ali je u martu 2019. ugovor raskinula zbog neispunjenja obaveza.
Petar Đokić, ministar energetike i rudarstva, nedavno je najavio novi koncesioni postupak za Trusinu ukupne instalisane snage od 50 megavata, ali u Ministarstvu zasad nemaju novih informacija u vezi s ovim projektom.
Đokić je, međutim, za RTRS rekao da je u planu intenziviranje gradnje vjetroelektrane i solarnih elektrana, te zajedno sa Srbijom tri hidroelektrane u gornjem toku rijeke Drine.
"To nije samo energija iz hidroresursa, već i energija vjetra, solarna, kao i energija koja se može dobijati iz biomase i nekih drugih izvora", rekao je Đokić.
Što se tiče projekta "Grebak", u Ministarstvu navode da je ugovorom o koncesiji definisano da će vjetroelektrana biti izgrađena u roku od tri godine i četiri mjeseca od dana potpisivanja ugovora.
"U drugoj fazi, u trajanju od 16 mjeseci, biće izgrađena vjetroelektrana, izvršena montaža opreme i pribavljene druge dozvole potrebne za početak komercijalnog rada. Projekat je trenutno u fazi pribavljanja potrebnih dozvola i saglasnosti i planirano je da prvi konkretni radovi budu započeti polovinom naredne godine", kažu oni.
Kopač kaže da je suverena odluka Vlade RS na koji način će pristupiti izgradnji energetskih objekata iz obnovljivih izvora, poput solarnih panela i vjetroelektrana.
"Ako se bude davala podrška ovim projektima, ona bi trebalo da bude davana na način koji neće unijeti nepotrebnu nelojalnu konkurenciju i izobličiti zakonitosti slobodnog tržišta", kaže on.
Prema njegovim riječima, potrebno je ukinuti dodatne tarife za električnu energiju iz solarnih panela i vjetroenergije, te da ih treba zamijeniti premijama koje bi bile definisane na tržišni način.
RS njeguje politiku niskih cijena
Petar Đokić, ministar energetike i rudarstava, rekao je da Srpska i dalje njeguje politiku niskih cijena električne energije za koju se opredijelila prije deceniju i više, smatrajući da struja treba da bude dostupna svima po što povoljnijim uslovima.
"Cijena kilovat-časa električne energije u Srpskoj danas je najniža u regionu. Svaki pokušaj da tu cijenu dovedemo na tržišni nivo, uporediv sa onom u regionu, nije dobijao podršku u javnosti. Takvu vrstu podrške je teško i obezbijediti jer građani smatraju da je to povećanje njihovih troškova", kaže Đokić.
Đokić smatra da, sa druge strane, nije korektno da oni koji realno imaju veće plate, kao i znatno veću potrošnju električne energije to plaćaju po istoj cijeni kao penzioneri sa niskim primanjima, nezaposleni građani. Istakao je da je, nakon određenih nerazumijevanja u vezi sa načinom obračuna cijene struje za određene grupe tarifnih potrošača ili kupaca, premijer Srpske Radovan Višković nedavno obećao da cijena za te grupe neće biti mijenjana ni ove, a ni tokom naredne godine.
Re: Elektroprivreda BIH
Zanimljiva je ta globalna ekonomija,. naplati taksu od termoelektrana i poskupi struju građanima a novac koji prikupiš od takse daj stranim investitorima i domaćim kriminalcima koji imaju love da investiraju u nerentabilne obnovljive izvore.
I šta dobije obični čovjek,.. isto zagađenje jer će termoelektrana i dalje raditi i skuplju struju koja mu postaje luksuz sa primanjima kakva ima.
Ne znam da li je ko gledao na Al Jazeeri,.. "Ljudi koji su ukrali svijet". Dovoljno je taj dokumentarac pogledati i da čovjeku sve bude jasno .
Ekologija je najnovija fora za pljačkanje siromašnih.
I šta dobije obični čovjek,.. isto zagađenje jer će termoelektrana i dalje raditi i skuplju struju koja mu postaje luksuz sa primanjima kakva ima.
Ne znam da li je ko gledao na Al Jazeeri,.. "Ljudi koji su ukrali svijet". Dovoljno je taj dokumentarac pogledati i da čovjeku sve bude jasno .
Ekologija je najnovija fora za pljačkanje siromašnih.
Re: Elektroprivreda BIH
Ja na internetu nađoh da je cijena uglja za kućanstvo u Sloveniji 600 KM . Je li to tačno i da li se u AUT i DE može ložiti ugalj u kućama?
Re: Elektroprivreda BIH
Ne znam da se u Njemačkoj ili Austriji može kupiti neobrađen i loš ugalj kao kod nas.
Može se kupiti odsumporeni (0,6 od 0,9 % S) ugljeni briket ili ugalj koji košta od 200 do 436 eura za tonu.
https://www.paligo.de/kohle/
https://www.hornbach.de/shop/Braunkohle ... tikel.html
Ono što vidim kao osnovni problem ili prevaru je to, što se novac koji se uzme kao porez ne vrati poreskom obvezniku, nego ide ili nekoj ciljanoj grupi iz elite ili ide u budžet,.. pa to jedu paraziti.
Evo primjer poreza na gorivo i automobile u Njemačkoj... Od 53 milijardi koje se uzmu godišnje samo 19 milijardi se vrati za cestogradnju a ostatak se izgubi u budžetu.
"Der ADAC hat im Jahr 2013 einmal nachgerechnet. Wie die Autozeitung in ihrer Online-Ausgabe vom 20.08.2013 schreibt, sollten die Steuereinnahmen aus KFZ-Nutzung, KFZ-Steuer und Mineralölsteuer, eigentlich in die Verkehrsinfrastruktur fließen – tun sie aber nicht.
Bis zum Stichtag 23.8.2013 flossen alle KFZ-gebundenen Einnahmen, also KFZ-Steuer und Mineralölsteuer, in den normalen Bundeshaushalt ein und finanzierten alles, nur nicht explizit den Straßenverkehr.
Die Rede ist von immerhin 53 Milliarden Euro, von denen nur 19 Milliarden Euro den Weg zurück in den Straßenbau fanden."
Može se kupiti odsumporeni (0,6 od 0,9 % S) ugljeni briket ili ugalj koji košta od 200 do 436 eura za tonu.
https://www.paligo.de/kohle/
https://www.hornbach.de/shop/Braunkohle ... tikel.html
Ono što vidim kao osnovni problem ili prevaru je to, što se novac koji se uzme kao porez ne vrati poreskom obvezniku, nego ide ili nekoj ciljanoj grupi iz elite ili ide u budžet,.. pa to jedu paraziti.
Evo primjer poreza na gorivo i automobile u Njemačkoj... Od 53 milijardi koje se uzmu godišnje samo 19 milijardi se vrati za cestogradnju a ostatak se izgubi u budžetu.
"Der ADAC hat im Jahr 2013 einmal nachgerechnet. Wie die Autozeitung in ihrer Online-Ausgabe vom 20.08.2013 schreibt, sollten die Steuereinnahmen aus KFZ-Nutzung, KFZ-Steuer und Mineralölsteuer, eigentlich in die Verkehrsinfrastruktur fließen – tun sie aber nicht.
Bis zum Stichtag 23.8.2013 flossen alle KFZ-gebundenen Einnahmen, also KFZ-Steuer und Mineralölsteuer, in den normalen Bundeshaushalt ein und finanzierten alles, nur nicht explizit den Straßenverkehr.
Die Rede ist von immerhin 53 Milliarden Euro, von denen nur 19 Milliarden Euro den Weg zurück in den Straßenbau fanden."
Re: Elektroprivreda BIH
Znači minimalna potrošnja uglja u domaćinstvima.
Evo jedna odokativna računica za nas. Npr, jedna opština ima 5000 domaćinstava koji prosječno potroše 5 tona lošeg uglja u 6-8 mjeseci zimsko -proljetne sezone a to znači 25.000 tona. Neka je 60 opština u entitetu to je 1,5 miliona tona minimum. I kakva je logika tih stručnjaka iz energetske zajednice pričati o CO emisijama za TE kada građanstvo potroši kao jedna TE.
Osim logike da cijena struje poraste kao i u EU kako bi se tržište BIH "otvorilo" za strance.
Evo jedna odokativna računica za nas. Npr, jedna opština ima 5000 domaćinstava koji prosječno potroše 5 tona lošeg uglja u 6-8 mjeseci zimsko -proljetne sezone a to znači 25.000 tona. Neka je 60 opština u entitetu to je 1,5 miliona tona minimum. I kakva je logika tih stručnjaka iz energetske zajednice pričati o CO emisijama za TE kada građanstvo potroši kao jedna TE.
Osim logike da cijena struje poraste kao i u EU kako bi se tržište BIH "otvorilo" za strance.
-
montypython
- Posts: 4122
- Joined: 06 May 2010, 10:52
Re: Elektroprivreda BIH
Ma ove emisare i je.ivjetre iz nekakvih evropskih zajednica ne treba ništa pitati. Stotine godina crpe svoje zalihe uglja na kojima su izgradili imperije a sad kad su to iscrpili hoće da se mi odreknemo svojih zaliha od stotina miliona tona koje su nam strateška prednost u regiji i šire. Još bi nam određivali energetsku politiku da NJIH pitamo za dozvolu oko NAŠIH termoelektrana. Who cares za njihovo mišljenje i slaganje. To treba rastjerati i raditi sve suprotno. Šta je s njihovim nuklearnim elektranama, šta sa Černobilom, Fukushimom.... Smiju li reći Norveškoj da se odrekne nafte u Sjevernom moru na kojoj počiva blagostanje čitave države? Je li to fosilno gorivo? Oni i dalje grade termoelektrane a "zabrinuti" su za naše planove o gradnji. Mi trebamo sagraditi naše zamjenske kapacitete termoelektrana uz sve vrhunske standarde iskoristivosti i zaštite okoline. . Plus graditi i vjetro i solarne elektrane. Jer je to naš interes a ne zato jer se njima sviđa.