Nije za ići po svaku cijenu. Kako rekoh dobro je da ljudi idu. Pogotovo mlađi ljudi jer ovdje ništa dobro nisu naučili u zadnjih 20 godina pa neka se bar tamo pokušaju promijeniti.
Evo jedan mizerni primjer:
https://www.klix.ba/sport/nogomet/ander ... /171114046
Ne znači ništa ali puno govori.Od ovakvih se uči sistemu. Što mi nemamo. Samo imamo talent i sposobnost improvizacije pa tu i tamo napravimo dobre stvari.
A nije ni ovdje toliko loše, samo nekad treba naći ravnotežu odnosno ne biti previše među ljudima.
Vijesti iz ekonomije/privrede
Re: Vijesti iz ekonomije/privrede
Ne znam šta misliš pod tim ni ovdje nije loše. Nije loše uhljebima u upravi i javnim preduzećima.panzer wrote:Nije za ići po svaku cijenu. Kako rekoh dobro je da ljudi idu. Pogotovo mlađi ljudi jer ovdje ništa dobro nisu naučili u zadnjih 20 godina pa neka se bar tamo pokušaju promijeniti.
A nije ni ovdje toliko loše, samo nekad treba naći ravnotežu odnosno ne biti previše među ljudima.
Ljudi odlaze jer neće da rade za 500-600 KM kada mogu za 1.200 EUR-a.
Sa putovnicom možeš gdje hoćeš, priča se da 50.000 Krajišnika ima putovnicu. Hrvati iz Hrvatske i BiH odlaze, a nadomješćuju ih Bosanci. U Bosni sve manje radne snage.
Mene je iznenadio podatak da je u tom ekonomsko čudu Tešnju najmanji prosjek plaća u Federaciji BiH.
I sam sam se oduševljavao tom čudu, ali sada sasvim drugim očima gledam na tu sredinu.
Poslodavci će htjeli ne htjeli morati dizati zarade ako ne žele da počnu zatvarati biznise.
Nema kvalitetnih ljudi u građevini, poljoprivredi, ugostiteljstvu, uskoro i u industriji...a na biroima stotine hiljada prijavljenih.
Re: Vijesti iz ekonomije/privrede
Pa sam kažeš da će poslodavci morati dizati zarade i to onima koji hoće da rade. I neće više biti onih gazdinskih rečenica: "šta hoćeš,napolju u redu čekaju da ih zaposlim" koje su redovne prije par godina.
Tako da se mijenja na bolje. A nisu svima u realnom sektoru plate 500 KM. Većini jeste ali će se morati mijenjati. Bar će to i privatnici prihvatiti jer su vrlo naglo počeli zarađivati milione pa i desetine miliona KM godišnje. Brzo će doći vrijeme da će dio te zarade morati dati zaposlenim.
Koristili su i koriste situaciju sa radnom snagom ali neće biti ludi da firme koje ipak imaju zavidne rezultate prepuste stagnaciji samo zato što im se ne povećava izdavanje prema radnicima.
Tako da se mijenja na bolje. A nisu svima u realnom sektoru plate 500 KM. Većini jeste ali će se morati mijenjati. Bar će to i privatnici prihvatiti jer su vrlo naglo počeli zarađivati milione pa i desetine miliona KM godišnje. Brzo će doći vrijeme da će dio te zarade morati dati zaposlenim.
Koristili su i koriste situaciju sa radnom snagom ali neće biti ludi da firme koje ipak imaju zavidne rezultate prepuste stagnaciji samo zato što im se ne povećava izdavanje prema radnicima.
Re: Vijesti iz ekonomije/privrede
Neku nostalgiju i obavezu osjećaju dijasporci kojima roditelji žive u BiH . Oni šalju novac. Mlađe generacije rođene vani nemaju emociju. . To je razumljivo. Lično smatram dijasporu najvećom razvojnom šansom BiH. Ne zbog novca, nego zbog radnih navika i kontakata koje su izgradili u germanskim zemljama. Jedina šansa reindustrijalizacije BiH jeste integracija u njemački industrijski kompleks alokacijom radno intenzivnih segmenata proizvodnje. Model Bekte i Preventa. Ima tu prostora i za bolje zarade radnika, a da ipak ostanu konkurentni. Ipak smo blizu Njemačke, Austrije i Švicarske. Taj transfer može uraditi samo dijaspora kada i ako naše institucije budu očišćene od korupcije. To je onda sukob sa interesima birokratije i partitokratije koji žive od korupcije. Tu je kuršluz. 100 jakih projekata iz dijaspore uvezuje Bosnu sa modernim svijetom, stvara ekonomiju zasovanu na radu, ruši partijski sistem. Prethodno treba objaviti rat i poraziti birokratiju koja sebe naziva državom.mendo wrote:znam dosta osoba druge generacije, pa čak i prve, koje su samo par puta bile u posjeti izvornoj zemlji ex Yu, neke čak nikada. a što više zarađuju jači je taj uzorak
Re: Vijesti iz ekonomije/privrede
Obično stavim link, ali nešto me vuče da ovo copy-paste u cjelini :
U Nemačkoj nikada posle ujedinjenja nije vladala tako velika potražnja za radnom snagom.
Špigel u svom onlajn-izdanju piše: Na radiju, na plakatima, na internetu, firme vapiju za novim zaposlenim. Čitava privreda je u poletu, izvoz cveta. Mnogi Nemci troše novac u prodavnicama. Raspoloženje među firmama je dobro kao retko kada.
Sada su objavljeni novi rezultati istraživanja rasta bruto-domaćeg proizvoda u ovoj zemlji, Evropskoj uniji i evrozoni (…) Mnogi ekonomisti upozoravaju da se Nemačka nalazi u fazi pregrevanja… Nešto nije u redu. Ovaj bum ima karakteristike kojih u ranijim fazama uspona – nije bilo".
„Pregrevanje nastaje kada aktuelni privredni uspon prevazilazi proizvodne mogućnosti. Ta razlika (koja se zove „rupa u proizvodnji") je u Nemačkoj sve veća. Sporovi se trenutno vode samo oko toga koliko je ona velika. Procene se kreću od nešto više od nula odsto BDP-a pa do tri odsto. To nije nikakvo čudo, jer se rupa u proizvodnji može izmeriti samo na osnovu podataka koji stižu sa zakašnjenjem. Jedan od pokazatelja jakog pregrevanja jeste i nedostatak radne snage u delovima privrede", piše Špigel onlajn.
O nedostatku radne snage piše i list Rajnland pfalc onlajn koji prenosi jedan zanimljiv slučaj iz grada Langenfelda: „Stručnjaci upozoravaju da će sledećih godina u Nemačkoj vladati velika nestašica negovatelja. To znači da je klinikama i medicinskim službama sve teže da nađu osoblje, Bolnica „Sv. Martin" u Langenfeldu je zato pribegla neobičnoj metodi: interno je raspisala premiju od 1.000 evra za onog ko nađe kvalifikovanog negovatelja".
„Ovo je izazvalo brojne reakcije u javnosti. A šef klinike je objasnio da će novac biti isplaćen tek ako tako zaposlen personal najmanje godinu dana bude radio za tu bolnicu i to sa pola radnog vremena ili sa punim radnim vremenom. On je ukazao i da je u slobodnoj privredi normalno da se isplaćuju premije za posredovanje radne snage". S druge strane, ima i onih koji to kritikuju. Tako je predstavnik sindikata Verdi rekao da ovakva ponuda zapravo ne govori u prilog klinici koja na taj način mora da dođe do radnika."
A nemačka železnica „Dojče ban" raspisala je ni manje ni više nego 1.000 konkursa na nova radna mesta – sve za samo nedelju dana, o čemu piše list Berliner morgenpost.
„Oliver denekle želi da otvori sebi nove radne erspektive. 32-godišnji kuvar je već radio razne poslove. Trenutno radi za gradsku čistoću u Hanoveru. Železnica je ogromna firma sa sigurnim radnim mestima, i mislim da dobro i plaća. Ni sam ne zna tačno šta bi radio, ali je najpre otišao na savetovanje u zgradu DB u Berlinu, do kasno popodne je to uradilo još 50 njegovih sugrađana."
„Ta ponuda je deo najvećeg nemačkog konkursa za zapošljavanje. Zbog toga je zgrada pored berlinske železničke stanice bila otvorena za zainteresovane i u subotu do 22 sata. Osim toga, tamo se već predstavilo 300 kandidata na konkretnim razgovorima o svom eventualno budućem radnom mestu. U nedelju je bilo deset intervjua. Jedna kandidatkinja je dobila posao. Upravljaće lokomotivom teretnog voza".
„DB, osim u Berlinu, kandidate upoznaje i u Hamburgu, Minhenu, Nirnbergu, Kalnu, Manhajmu i Frankfurtu. Traže se otpravnici vozova, prateće osoblje, na primer, za vagone-restorane, redari, knjigovođe i, naravno, mašinovođe. Širom Nemačke se za konkus javilo oko 3.000 ljudi, a cilj DB je da do kraja ove nedelje zaposli 1.000", piše Berliner morgenpost.
U Nemačkoj nikada posle ujedinjenja nije vladala tako velika potražnja za radnom snagom.
Špigel u svom onlajn-izdanju piše: Na radiju, na plakatima, na internetu, firme vapiju za novim zaposlenim. Čitava privreda je u poletu, izvoz cveta. Mnogi Nemci troše novac u prodavnicama. Raspoloženje među firmama je dobro kao retko kada.
Sada su objavljeni novi rezultati istraživanja rasta bruto-domaćeg proizvoda u ovoj zemlji, Evropskoj uniji i evrozoni (…) Mnogi ekonomisti upozoravaju da se Nemačka nalazi u fazi pregrevanja… Nešto nije u redu. Ovaj bum ima karakteristike kojih u ranijim fazama uspona – nije bilo".
„Pregrevanje nastaje kada aktuelni privredni uspon prevazilazi proizvodne mogućnosti. Ta razlika (koja se zove „rupa u proizvodnji") je u Nemačkoj sve veća. Sporovi se trenutno vode samo oko toga koliko je ona velika. Procene se kreću od nešto više od nula odsto BDP-a pa do tri odsto. To nije nikakvo čudo, jer se rupa u proizvodnji može izmeriti samo na osnovu podataka koji stižu sa zakašnjenjem. Jedan od pokazatelja jakog pregrevanja jeste i nedostatak radne snage u delovima privrede", piše Špigel onlajn.
O nedostatku radne snage piše i list Rajnland pfalc onlajn koji prenosi jedan zanimljiv slučaj iz grada Langenfelda: „Stručnjaci upozoravaju da će sledećih godina u Nemačkoj vladati velika nestašica negovatelja. To znači da je klinikama i medicinskim službama sve teže da nađu osoblje, Bolnica „Sv. Martin" u Langenfeldu je zato pribegla neobičnoj metodi: interno je raspisala premiju od 1.000 evra za onog ko nađe kvalifikovanog negovatelja".
„Ovo je izazvalo brojne reakcije u javnosti. A šef klinike je objasnio da će novac biti isplaćen tek ako tako zaposlen personal najmanje godinu dana bude radio za tu bolnicu i to sa pola radnog vremena ili sa punim radnim vremenom. On je ukazao i da je u slobodnoj privredi normalno da se isplaćuju premije za posredovanje radne snage". S druge strane, ima i onih koji to kritikuju. Tako je predstavnik sindikata Verdi rekao da ovakva ponuda zapravo ne govori u prilog klinici koja na taj način mora da dođe do radnika."
A nemačka železnica „Dojče ban" raspisala je ni manje ni više nego 1.000 konkursa na nova radna mesta – sve za samo nedelju dana, o čemu piše list Berliner morgenpost.
„Oliver denekle želi da otvori sebi nove radne erspektive. 32-godišnji kuvar je već radio razne poslove. Trenutno radi za gradsku čistoću u Hanoveru. Železnica je ogromna firma sa sigurnim radnim mestima, i mislim da dobro i plaća. Ni sam ne zna tačno šta bi radio, ali je najpre otišao na savetovanje u zgradu DB u Berlinu, do kasno popodne je to uradilo još 50 njegovih sugrađana."
„Ta ponuda je deo najvećeg nemačkog konkursa za zapošljavanje. Zbog toga je zgrada pored berlinske železničke stanice bila otvorena za zainteresovane i u subotu do 22 sata. Osim toga, tamo se već predstavilo 300 kandidata na konkretnim razgovorima o svom eventualno budućem radnom mestu. U nedelju je bilo deset intervjua. Jedna kandidatkinja je dobila posao. Upravljaće lokomotivom teretnog voza".
„DB, osim u Berlinu, kandidate upoznaje i u Hamburgu, Minhenu, Nirnbergu, Kalnu, Manhajmu i Frankfurtu. Traže se otpravnici vozova, prateće osoblje, na primer, za vagone-restorane, redari, knjigovođe i, naravno, mašinovođe. Širom Nemačke se za konkus javilo oko 3.000 ljudi, a cilj DB je da do kraja ove nedelje zaposli 1.000", piše Berliner morgenpost.
Re: Vijesti iz ekonomije/privrede
Evo još na ovu temu, gdje je mislim sve rečeno i tema zatvorena.
Samo umjesto riječ Srbija da stoji Bosna i Hercegovina...ni slova dodati i oduzeti:
DW: Zašto Srbija ostaje bez ljudi?
Male plate, loš standard, ljudi traže bolji život… To su predvidljivi odgovori na pitanje zašto se ljudi iseljavaju iz Srbije.
IZVOR: DOJČE VELE UTORAK, 14.11.2017. | 12:02
Ali takva objašnjenja ipak nisu dovoljna da objasne fenomen emigracije u razvijenije zemlje, piše Dojče vele.
Svakako da su ekonomski motivi dominantni kada je reč o emigraciji u zapadne zemlje, ali u slučaju Srbije postoji čitav niz dodatnih motiva koji zbunjuju – kako širu javnost, tako i političare. “Vi sa jedne strane imate odlazak visoko obrazovanih kadrova, koji u odlasku vide priliku da profesionalno napreduju, ali i da finansijski obezbede svoje porodice", kaže za DW Vladimir Petronijević, direktor Grupe 484.
“A sa druge imate nisko obrazovane kadrove koji u sistemu azila – koji inače neće dobiti – na primer u Nemačkoj, vide priliku da obezbede svoju osnovnu egzistenciju. Nemačka je u oba slučaja u samom vrhu atraktivnosti za emigraciju iz Srbije.“
Ali, iako su ekonomski motivi primarni, oni nisu jedini, naglašava Petronijević. “Ljudi su nezadovoljni kvalitetom života u Srbiji u nekom dubljem, suštinskom smislu. Pre svega su nezadovoljni jednim sistemom vrednosti koji se ne menja na ovim prostorima, a nametnut je još devedesetih godina, kada su mnoge stvari koje bi trebalo da budu na dnu – isplivale na površinu. Jednostavno, ljudi traže jedan uređen sistem u kome se život odvija na jedan normalan način.“
Partokratija – jedan od uzroka emigracija
Ako bismo dodatno pokušali da prevedemo tu vrstu nezadovoljstva na svakodnevni jezik, moglo bi se reći da je ljudima preko glave jurnjava za vezom i poznanstvima povodom svakog životnog problema – od upisa deteta u vrtić do poseta lekaru. Na sve to se naslanja naopak sistem vrednosti u onome što je u Srbiji ostalo od kulture, a na kraju čitavog tog lanca se nalazi napredovanje po političkoj liniji, ili prosto jedan partokratski sistem u kome je životni i profesionalni uspeh vezan isključivo za partijsku pripadnost.
Na taj momenat pažnju za DW skreće i ekonomista Milan Kovačević, koji kaže da je u Srbiji politika ispred profesije, i da je mnogima to motiv za odlazak iz zemlje: “Takva situacija je pre svega u javnom sektoru, iako toga ima i u privatnom sektoru koji je nastao iz procesa privatizacije. Vi imate vlast koja se samo brine da kontroliše medije, a onda u takvoj situaciji nemate ni pritisak od naroda da se to promeni. A onda u nekim sektorima poput medicine, iz kojeg je recimo veliki broj odlazaka u Nemačku, imate kadrovska postavljenja koja izazivaju revolt kod zaposlenih, jer nije reč o stručnjacima koji su u vrhu svoje profesije. Sve se to može ubrojiti u razloge za odlazak."
Moć i nemoć države
Bogatije i razvijenije zemlje na ovaj način dobijaju visoko obrazovanu radnu snagu ili jednostavno potrebne kadrove, ali taj proces s druge strane svakako ostavlja demografske i socijalne posledice u Srbiji. Napori države Srbije da utiče na taj proces i da eventualno smanji broj odlazaka, nisu baš veliki. A nisu velike ni srpske mogućnosti, jer govorimo o zemlji u kojoj je prosečna plata negde oko 400 evra. Migracije su prosto neminovan proces, a takođe nije moguće jednostavno zabraniti nekome da ode tamo gde postoji potreba za njegovim znanjem i sposobnostima.
Milan Kovačević ističe da je država “recimo donekle shvatila značaj IT-sektora i da sada pokušava da tom sektoru nekako obezbedi da posluje u Srbiji“. Međutim, kaže Kovačević, “Tu postoji opasnost i od prevelikog mešanja države. Država koliko može da pomogne toliko može i da odmogne. Tu pre svega mislim na poreski sistem države, koji prevelikim opterećenjima veoma negativno može da utiče na razvoj biznisa u Srbiji. A ovde još ne postoji svest da šta god država radi ona to uzima iz džepova građana i privrede."
Srbija – deo globalnog kretanja migracija
Emigriranje iz Srbije se u svakom slučaju može podeliti na dve grupe, legalnu i ilegalnu. Vladimir Petronijević smatra da se ilegalna migracija može smanjiti samo u saradnji sa državama u koje odlaze državljani Srbije, ali i procesom liberalizacije legalne migracije. Najveći problem u tom smislu Petronijević vidi u činjenici da je “migracija u Srbiji u najvećem broju slučajeva karta u jednom pravcu. Ne postoji ono što zovemo cirkularnom migracijom. Nije, dakle, problem što ljudi odlaze, mobilnost je na kraju krajeva osnova Evropske unije, već to što se ne vraćaju i nemaju kontakte sa zemljom porekla kada jednom odu. Oni neka znanja mogu steći samo na Zapadu, ali je pravo pitanje zašto mi ta znanja ne koristimo u Srbiji“.
Na sličan način taj problem vidi i Milan Kovačević, koji kaže “da na primeru Bugarske i Rumunije vidimo da članstvo u EU nije garancija da ćete vi sprečiti odlazak ljudi iz zemlje“, i dodaje da je u tom smislu “loše to što se u Srbiji situacija sporo popravlja i niko se ne vraća. A tu bismo imali dvostruku dobit, neko bi se najpre usavršio u Nemačkoj, recimo, i doneo to znanje nazad“.
Vladimir Petronijević zaključuje da bi Srbija na neki način mogla nešto da nauči od razvijenijih zemalja, koje pitanje emigracije rešavaju pojačanom imigracijom. “Problem medicinskih radnika u Nemačkoj je nastao jer su njihovi lekari krenuli da odlaze u sredine gde su mogli još bolje da zarađuju i da se usavršavaju", kaže Petronijević. “Sada bi trebalo videti da li možda postoje neke zemlje u Istočnoj Evropi, ili na Istoku generalno, iz kojih bi Srbija mogla da privuče kadrove koji joj nedostaju. Mi moramo biti deo tog globalnog kretanja migracija i moramo postaviti sistem koji je u stanju nešto da ponudi", ocenjuje direktor Grupe 484.
Samo umjesto riječ Srbija da stoji Bosna i Hercegovina...ni slova dodati i oduzeti:
DW: Zašto Srbija ostaje bez ljudi?
Male plate, loš standard, ljudi traže bolji život… To su predvidljivi odgovori na pitanje zašto se ljudi iseljavaju iz Srbije.
IZVOR: DOJČE VELE UTORAK, 14.11.2017. | 12:02
Ali takva objašnjenja ipak nisu dovoljna da objasne fenomen emigracije u razvijenije zemlje, piše Dojče vele.
Svakako da su ekonomski motivi dominantni kada je reč o emigraciji u zapadne zemlje, ali u slučaju Srbije postoji čitav niz dodatnih motiva koji zbunjuju – kako širu javnost, tako i političare. “Vi sa jedne strane imate odlazak visoko obrazovanih kadrova, koji u odlasku vide priliku da profesionalno napreduju, ali i da finansijski obezbede svoje porodice", kaže za DW Vladimir Petronijević, direktor Grupe 484.
“A sa druge imate nisko obrazovane kadrove koji u sistemu azila – koji inače neće dobiti – na primer u Nemačkoj, vide priliku da obezbede svoju osnovnu egzistenciju. Nemačka je u oba slučaja u samom vrhu atraktivnosti za emigraciju iz Srbije.“
Ali, iako su ekonomski motivi primarni, oni nisu jedini, naglašava Petronijević. “Ljudi su nezadovoljni kvalitetom života u Srbiji u nekom dubljem, suštinskom smislu. Pre svega su nezadovoljni jednim sistemom vrednosti koji se ne menja na ovim prostorima, a nametnut je još devedesetih godina, kada su mnoge stvari koje bi trebalo da budu na dnu – isplivale na površinu. Jednostavno, ljudi traže jedan uređen sistem u kome se život odvija na jedan normalan način.“
Partokratija – jedan od uzroka emigracija
Ako bismo dodatno pokušali da prevedemo tu vrstu nezadovoljstva na svakodnevni jezik, moglo bi se reći da je ljudima preko glave jurnjava za vezom i poznanstvima povodom svakog životnog problema – od upisa deteta u vrtić do poseta lekaru. Na sve to se naslanja naopak sistem vrednosti u onome što je u Srbiji ostalo od kulture, a na kraju čitavog tog lanca se nalazi napredovanje po političkoj liniji, ili prosto jedan partokratski sistem u kome je životni i profesionalni uspeh vezan isključivo za partijsku pripadnost.
Na taj momenat pažnju za DW skreće i ekonomista Milan Kovačević, koji kaže da je u Srbiji politika ispred profesije, i da je mnogima to motiv za odlazak iz zemlje: “Takva situacija je pre svega u javnom sektoru, iako toga ima i u privatnom sektoru koji je nastao iz procesa privatizacije. Vi imate vlast koja se samo brine da kontroliše medije, a onda u takvoj situaciji nemate ni pritisak od naroda da se to promeni. A onda u nekim sektorima poput medicine, iz kojeg je recimo veliki broj odlazaka u Nemačku, imate kadrovska postavljenja koja izazivaju revolt kod zaposlenih, jer nije reč o stručnjacima koji su u vrhu svoje profesije. Sve se to može ubrojiti u razloge za odlazak."
Moć i nemoć države
Bogatije i razvijenije zemlje na ovaj način dobijaju visoko obrazovanu radnu snagu ili jednostavno potrebne kadrove, ali taj proces s druge strane svakako ostavlja demografske i socijalne posledice u Srbiji. Napori države Srbije da utiče na taj proces i da eventualno smanji broj odlazaka, nisu baš veliki. A nisu velike ni srpske mogućnosti, jer govorimo o zemlji u kojoj je prosečna plata negde oko 400 evra. Migracije su prosto neminovan proces, a takođe nije moguće jednostavno zabraniti nekome da ode tamo gde postoji potreba za njegovim znanjem i sposobnostima.
Milan Kovačević ističe da je država “recimo donekle shvatila značaj IT-sektora i da sada pokušava da tom sektoru nekako obezbedi da posluje u Srbiji“. Međutim, kaže Kovačević, “Tu postoji opasnost i od prevelikog mešanja države. Država koliko može da pomogne toliko može i da odmogne. Tu pre svega mislim na poreski sistem države, koji prevelikim opterećenjima veoma negativno može da utiče na razvoj biznisa u Srbiji. A ovde još ne postoji svest da šta god država radi ona to uzima iz džepova građana i privrede."
Srbija – deo globalnog kretanja migracija
Emigriranje iz Srbije se u svakom slučaju može podeliti na dve grupe, legalnu i ilegalnu. Vladimir Petronijević smatra da se ilegalna migracija može smanjiti samo u saradnji sa državama u koje odlaze državljani Srbije, ali i procesom liberalizacije legalne migracije. Najveći problem u tom smislu Petronijević vidi u činjenici da je “migracija u Srbiji u najvećem broju slučajeva karta u jednom pravcu. Ne postoji ono što zovemo cirkularnom migracijom. Nije, dakle, problem što ljudi odlaze, mobilnost je na kraju krajeva osnova Evropske unije, već to što se ne vraćaju i nemaju kontakte sa zemljom porekla kada jednom odu. Oni neka znanja mogu steći samo na Zapadu, ali je pravo pitanje zašto mi ta znanja ne koristimo u Srbiji“.
Na sličan način taj problem vidi i Milan Kovačević, koji kaže “da na primeru Bugarske i Rumunije vidimo da članstvo u EU nije garancija da ćete vi sprečiti odlazak ljudi iz zemlje“, i dodaje da je u tom smislu “loše to što se u Srbiji situacija sporo popravlja i niko se ne vraća. A tu bismo imali dvostruku dobit, neko bi se najpre usavršio u Nemačkoj, recimo, i doneo to znanje nazad“.
Vladimir Petronijević zaključuje da bi Srbija na neki način mogla nešto da nauči od razvijenijih zemalja, koje pitanje emigracije rešavaju pojačanom imigracijom. “Problem medicinskih radnika u Nemačkoj je nastao jer su njihovi lekari krenuli da odlaze u sredine gde su mogli još bolje da zarađuju i da se usavršavaju", kaže Petronijević. “Sada bi trebalo videti da li možda postoje neke zemlje u Istočnoj Evropi, ili na Istoku generalno, iz kojih bi Srbija mogla da privuče kadrove koji joj nedostaju. Mi moramo biti deo tog globalnog kretanja migracija i moramo postaviti sistem koji je u stanju nešto da ponudi", ocenjuje direktor Grupe 484.
Re: Vijesti iz ekonomije/privrede
Sve je pojašnjeno u tekstu. Kvalitetni ljudi bjeże iz sistema koji su uspostavile koruptivne bande u formi političkih stranaka. Neobjašnjivo je da naša javnost nije sposobna da prepozna problem. Potrebno je samo uporediti njemački model sa bosanskim loncem.
Re: Vijesti iz ekonomije/privrede
Kad vidimo šta se desi od jednog bezveznog intervjua, kako su sposobni od ničega napraviti vanredno stanje, a na to se narod primi, ne treba da cudi ni ova agonija u drzavama regiona.
Jednostavno, zivot je prekratak da se ceka da se ovaj narod opameti.
Ko god moze treba da ide. Uspjesan ili nezaposlen. Uglavnom sto dalje odavde.
Jednostavno, zivot je prekratak da se ceka da se ovaj narod opameti.
Ko god moze treba da ide. Uspjesan ili nezaposlen. Uglavnom sto dalje odavde.
Re: Vijesti iz ekonomije/privrede
Slažem se, osim u definiciji destinacije "što dalje". Austrija-Njemačka-Holandija-Irska su perfektne lokacije za naše ljude.Sabur2 wrote:Kad vidimo šta se desi od jednog bezveznog intervjua, kako su sposobni od ničega napraviti vanredno stanje, a na to se narod primi, ne treba da cudi ni ova agonija u drzavama regiona.
Jednostavno, zivot je prekratak da se ceka da se ovaj narod opameti.
Ko god moze treba da ide. Uspjesan ili nezaposlen. Uglavnom sto dalje odavde.
Re: Vijesti iz ekonomije/privrede
Dobra ironija.Shahab wrote:Slažem se, osim u definiciji destinacije "što dalje". Austrija-Njemačka-Holandija-Irska su perfektne lokacije za naše ljude.Sabur2 wrote:Kad vidimo šta se desi od jednog bezveznog intervjua, kako su sposobni od ničega napraviti vanredno stanje, a na to se narod primi, ne treba da cudi ni ova agonija u drzavama regiona.
Jednostavno, zivot je prekratak da se ceka da se ovaj narod opameti.
Ko god moze treba da ide. Uspjesan ili nezaposlen. Uglavnom sto dalje odavde.
Što je najcrnje, uskoro će se ići na rad i u Slovačku i Češku, Srbijanci već masovno tamo rade, naviše u autoindustriji, a i u drugim granama industrije vape za radnicima.
Onima koje smo za vrijeme Tite ismijavali kao paradajz turiste, a koji danas dolaze u hotele na Jadranu BMW-ima 5 i 7, Audijima, Mercedesima...dok naši turisti negdje u hladu jedu burek od 20 kuna i paradajz donešen krišom u gepeku ili kupljnu salamu u Lidlu u Metkoviću.