Elektroprivreda BIH

[Damirko]

Znam ja da Jerlagic radi za platu ali to ne znaci da ne treba da radi. Po meni je bas jako vazno da on bude cvrsti sposoban. Ne bih se slozio da sad treba da se sjedi i ceka formiranje Vlade da se donese odluka o povecanju ili ne cijene za recimo 10%. Pa zaboga to je dnevno operativno poslovanje. U EP sjede mnogo pametniji i obrazovaniji ljudi nego u Vladi i sadasnjoj a bogami i buducoj. Necemo valjda od direktora velikih filmi u drzavnom vlasnistvu praviti lutke na koncu izlapjelih politicara. Na kraju krajeva postoji i nadzorni odbor, ima i FERK itd.
Ja nisam govorio o stavu sta dalje u energetici nego o povecanju ili ne cijene struje za 10 ili 15 %, ne znam sta tu ima posla za Vladu.

Nisam ja rekao da Jerlagić ne treba da radi. Ja sam samo rekao da ne može da radi jer vlade nema, a VLADA JE VEĆINSKI VLASNIK OVE FIRME.
Mi ne pravimo od direktora velikih firmi lutke na kanafi, to radi VLADA i svi politicari u njoj. Postoji NO, postoji i skupština dionicara. Sve su to ljudi koje bira VLADA. Tako i povećanje cijene od 15% kroz NO mora odobriti VLADA.
FERK ocito jos ne moze ili ne zeli povuci nikakve poteze, kao sto ni DERK i NOS nisu radili i govorili ama bas nista kada se ustanovilo da na prenosnoj mrezi do sada nije uradjeno nista, a da srestva od preko 200mil KM leze neutrosena na racunu Elektroprenosa.

Ne podcjenjujem ja medije. Ja sam bas govorio kako se i mi na forumu, pa kako nece narod, previse trosimo na njih. Mislim, sta ja tu mogu. Ukinuti FTV i BHT ne mogu. Niti Dnevni Avaz, ni Oslobođenje. To što narod neće da čita nešto drugo, stvar je obrazovanja. I tu nema pomoći...

[panzer]

Izgleda da je tema regionalno interesantna.

U tom članku koji je postavljen na "bizonu" stoji da je bh tržište velikih kupaca-potrošača struje već liberalizovano što izgleda nije slučaj sa Srbijom:

Elektroprivreda Srbije mogla bi da izgubi dio kupaca među preduzećima, kada od sljedeće godine kvalifikovani kupci budu mogli da izaberu od koga će kupiti električnu energiju. Među glavim konkurentima EPS biće velike evropske kompanije ČEZ, „Enel“, „EON“ i „RVE“, koje će iz Rumunije i Bugarske prodavati struju domaćoj industriji.Ovaj akt, koji bi trebalo da bude usvojen ove godine, predviđa da Agencija za energetiku određuje cjenovnike za domaćinstva i druge male potrošače do potpunog otvaranja tržišta 2015. godine.- Domaćinstva će moći da odabiraju snabdijevača od 2015. godine, kada tržište bude potpuno otvoreno – navodi Nikola Rajaković, državni sekretar u Ministarstvu energetike. – Nacrtom novog zakona predviđeno je da od sljedeće godine cijenu struje, ali i gasa, umjesto Vlade Srbije, određuje Agencija za energetiku.Prema riječima generalnog direktora EPS Dragomira Markovića, veliki potrošači, koji sada troše oko 40 odsto struje koju proizvede EPS, moći će ubuduće da biraju snabdijevača i plaćaju cijenu koju tržište bude odredilo.- Rumunija i Bugarska su veliki izvoznici električne energije, pa će biti opasni igrači na tržištu – kaže generalni direktor EPS Dragomir Marković. – Njihove kompanije na srpskom tržištu moći će da ponude jeftiniju električnu energiju nego EPS, jer će manju zaradu na struji prodatoj u Srbiji pokrivati većom zaradom na struji koju prodaju domaćinstvima u svojim zemljama.Kako kaže, sadašnja cijena struje za domaćinstva u Srbiji nije tržišna, pa EPS sa njom ne ostvaruje profit. Ako Agencija ne bude određivala realnije cijene, postoji opasnost da EPS izgubi utakmicu i konkurenti preuzmu dio tržišta.- Država mora da obezbjedi ravnopravan položaj svojih preduzeća u odnosu na kompanije u okruženju – kaže Marković. – EPS je javno preduzeće opterećeno državnim socijalnim interesom, a konkurentni su nam najveće evropske firme koje posluju tržišno.
Kompanije iz okruženja

U EPS smatraju da će, bez poskupljenja struje za domaćinstva, teško konkurisati kompanijama iz okruženja. Glavni konkurenti domaćem proizvođaču električne energije doći će iz Rumunije i Bugarske, gdje su cijene struje za domaćinstva sada veće između 70 i 90 odsto nego u Srbiji.

[Damirko]

Eto, sve receno.
Krasova cokoladica je ovdje 0,5KM, a u HR 5kuna

[panzer]

Predstavnici kompanije RWE, koja je najveći proizvođač energije u Njemačkoj, sastali su se sa predstavnicima Općine Zavidovići 8. februara, a sa predstavnicima Općine Olovo će se sastati 15. februara, kako bi razgovarali o projektu izgradnje mini hidrocentrala na rijeci Krivaji.

Pojedinačni sastanci

Naime, ova njemačka kompanija je još početkom prošle godine podnijela zahtjev za realizaciju projekta izgradnje hidrocentrala na rijeci Krivaji, tačnije njih osam. Međutim, općine nadležne za davanje takvih dozvola Olovo i Zavidovići još uvijek nisu dale odgovor, jer je ponuđena osnovica na neto dobit bila nešto jača od dva, što njima ne odgovara. RWE je tražio nove sastanke koji su prije nekoliko dana organizovani u sjedištu ZDK, a prisustvovali su im Mathias Heinz, rukovodilac ekonomskog odjela ambasade Njemačke u BiH, Ingo Schrof, direktor RWE za BiH, te načelnici i predsjedavajući općinskih vijeća Olova i Zavidovića. Tada su dogovoreni pojedinačni sastanci koji nisu obradovali građane ovih općina, posebno Zavidovića. Njih nekoliko se čak obratilo i našoj redakciji sa tvrdnjama da RWE želi opljačkati rijeku Krivaju, odnosno eksploatisati njen potencijal i zaraditi milijarde, a BiH će dati minimum zarade. Oni tvrde da predstavnici ove firme hodaju po mjestima na Krivaji, časte večerama i nagovaraju mjesne zajednice da daju zeleno svjetlo rušenju doline i rijeke Krivaje.

Čak se i na web-stranici Wall Street online časopisa od prošle godine raspravlja o kupovini akcije RWE-a na račun Krivaje- . Jasno je ko će zaraditi, isključivo firma RWE i njezini akcionari. Spriječimo to - apeluju ovi građani. Načelnik Općine Zavidovići Hakija Osmić, nije komentarisao mišljenje stanovništva, ali ni zaključke sastanka koji su imali sa predstavnicima RWE. Osmić je samo kratko kazao da ne može komentarisati rezultate sastanka dok se ne predstave Općinskom vijeću. S druge strane, načelnik Olova Alija Hadžiabdić, tvrdi za "San" da građani Olova ne pristaju na neke minorne uslove. On kaže da će se na predstojećem sastanku tačno iskristalisati šta nudi RWE, te će se dogovoriti ili razići ukoliko ponuda i potražnja ne budu usklađene.

Tvrdi stavovi

- Građani Olova neće ući u priču ako RWE ne promijeni svoj tvrdi stav. Oni nude osnovicu 2,2 posto na neto ostvarenu dobit. To je van pameti, jer osnovica mora biti i proizvedeni kilovat i procenat interesa, stoga mi tražimo 10. Doduše, oni nude i druge mogućnosti uslova dogovaranja kroz realizaciju određenih projekata što je minorno s obzirom da se koncesija daje na 30 godina i da su daleko veći interesi. S druge strane, nećemo ni mi biti toliko isključivi, ali ne pristajemo na 2,2 - kategoričan je Hadžiabdić.



Kapacitet kompanije

Federalni premijer Mustafa Mujezinović je prošle godine posjetio RWE u Njemačkoj, kako bi uvidio kakav kapacitet ova kompanija ima. Međutim, kako za "San" kaže, on se uvjerio da je to jako dobra kompanija, ali da dogovori o izgradnji mini hidrocentrala nemaju veze sa Vladom FBiH.

- Ta kompanija se mora dogovoriti sa lokalnim zajednicama i samo one mogu dati zeleno svjetlo - kaže Mujezinović. Predstavnici njemačke firme su kazali da je kompanija novac za investiranje u BiH za ovu godinu već izdvojila te da će, ukoliko se ne iskoristi za predviđeni projekt, biti usmjeren u druge svrhe. Plan izgradnje procijenjen je na period od tri do šest godina, a ukupni investicijski troškovi iznosili bi šest milijardi eura.

san

EJS

[panzer]

B92

Iako trenutno ne izgleda tako, struja bi već od 2015. godine u regionu mogla da postane deficitarna roba.

Rešenja će se tražiti u saradnji država regiona i investiranju privatnog kapitala jer monopolizovane državne elektroprivrede nemaju taj novac

Stručnjaci smatraju da globalna kriza nastavlja da usporava razvoj energetskog sektora u regionu koji obuhvata Bugarsku, Rumuniju, Hrvatsku, Makedoniju, Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Srbiju, Sloveniju, Mađarsku i Grčku (tržište od 76,5 miliona stanovnika).

Oni tvrde da je pad industrijske proizvodnje krivac za smanjenu potrošnju struje i manji regionalni energetski deficit.

Srpski ministar energetike ocenio je da je Srbija (kao i najveći broj zemalja u regionu i EU) energetski zavisna od uvoza gasa i nafte. „Ali Srbija nije zavisna od uvoza električne energije i neće ni biti”, tvrdi ministar Škundrić.O (ne)zavisnosti Srbije od uvoza, koju potencira ministar energetike, najbolje svedoče zvanični podaci. Direktor trgovačkog sektora EPS-a Dragan Vlaisavljević kaže da je EPS prošle godine uvezao 723.200 MWh unutar Srbije od sedam trgovaca i 31.460 MWh od četiri trgovca na regionalnom tržištu.




Istovremeno, višak struje na tržištu (uz nedostatak kapitala, loš kreditni rejting pojedinih zemalja i nejasne implikacije budućih odredaba u vezi klimatskih promena posle 2012. godine) „uspavao” je planirana ulaganja u izgradnju novih „fabrika struje” u regionu.

Zbog ovakvog stanja Urs Jakob, finansijski direktor EFT grupe, tvrdi da će „ne samo dugoročno biti ugrožena regionalna sigurnost snabdevanja električnom energijom industrije i domaćinstava, već je gotovo izvesno da će rast mnogih industrija u regionu biti značajno ograničen posle 2015. godine”.

“Pad u regionalnoj potražnji je, međutim, samo privremen. Sa ekonomskim oporavkom i obimnijim aktivnostima u industriji počeće da raste i potražnja za električnom energijom”, tvrdi Jakob.

Iz studija trgovaca strujom vidi se očekivanje da će potražnja za električnom energijom u regionu do 2020. u proseku rasti čak 2,2 odsto svake godine.

Predviđeni rast potražnje zasniva se (između ostalog) i na činjenici da će se zemlje regiona ulaskom u EU suočiti sa obavezom gašenja starih, neefikasnih termoelektrana, što će dodatno povećati potrebu za novim izvorima energije. Samo gašenjem tih postrojenja region će ostati bez 3.200 MW do 2020. godine.

Kad se predviđeni rast godišnje potražnje od 2,2 odsto pretvori u proizvodnju, proizlazi da je regionu do 2020. godine neophodno 12.100 megavata novih kapaciteta u termoelektranama, 3.000 megavata novih hidroelektrana i 1.400 megavata novih kapaciteta iz obnovljivih izvora. Vrednost tih investicija je (po današnjim cenama) oko 33,8 milijardi evra.

To znači da bi u narednih deset godina svaki stanovnik regiona trebalo godišnje da izdvoji 47,5 evra samo za investicije u energetiku. Usput, to je upola manje od novca koji se u te svrhe izdvaja u razvijenim zemljama EU.

Bugarska, Rumunija i BiH i dalje su jedine zemlje regiona koje proizvode višak električne energije, dok sve ostale imaju veći ili manji bilansni manjak. Hrvatska, na primer, uvozi oko jedne trećine svog ukupnog konzuma. I pored toga, prošle godine u region je uvezeno svega 0,25 teravat-časova električne energije, naravno, najviše zbog pada potražnje u industrijskom sektoru u 2009. i sporog oporavka 2010. godine.




Zbog finansijske krize koja još trese region i koja je usporila realizaciju nekih planiranih investicija u energetiku, teško je zamisliti da će se taj potreban kapital obezbediti na vreme.

Državne elektroprivrede kao najveći monopoli u pojedinim državama regiona pokazale su, da zbog neekonomske cene električne energije i svoje neefikasnosti, nisu sposobne da same stvore neophodni kapital i realizuju planirane investicije.

“Region ima ozbiljan problem. Čak i sa mnogostruko povećanim uvozom električne energije od oko 20 TWh na godišnjem nivou, u odnosu na četiri-pet TWh koliko se godišnje uvozilo pre krize, region bi od 2018. godine mogao da se suoči i sa restrikcijama u isporuci električne energije”, tvrdi Jakob.

I ekspert za energetiku i funkcioner Srpske napredne stranke Zorana Mihajlović-Milanović tvrdi da električne energije nema dovoljno i da je u periodu koji dolazi neće biti dovoljno jer nema novih elektrana a i nestašica je uglja. Ona smatra da će se ubuduće povećavati uvoz električne energije, jer će rasti potrošnja struje.

“Do pre dve godine godišnji prosečni rast potrošnje električne energije bio je 3,6 odsto, a projekcije za budućnost kažu da će rast biti 1,7 odsto. Za to je potrebno izgraditi nove objekte i zato je bilo potrebno da se 2017. godine termoelektrana Kolubara B nađe na mreži. A šta ćemo da radimo do 2017. Odgovor bi verovatno bio da ćemo to pokušati da nadomestimo uvozom električne energije, ali tu imamo problem, jer nije moguće uvesti toliku količinu električne energije koja treba da prođe prenosnu mrežu”, tvrdi Zorana Mihajlović-Milanović.

[panzer]

Pa evo:

Leto 2010 je minilo v uspešnem obvladovanju posledic krize, je danes povedal predsednik uprave GEN-I Robert Golob. Dejal je tudi »Lani ob tem času sem napovedal, da bo letos težko ovrednotiti poslovne rezultate, po letu 2009, ki je bilo rekordno in se ga še nekaj let ne bo dalo doseči. Danes smo lahko zadovoljni. Kljub večji plačilni nedisciplini, zniževanju cen in novim obdavčitvam na nekaterih trgih, je bilo leto 2010 za skupino GEN-I leto izredno uspešnega obvladovanja krize.«

Še eno uspešno leto za GEN-I

V letu 2010 je imela skupina GEN-I 652,84 milijonov evrov oziroma za kar 43 odstotkov več poslovnih prihodkov (652,84 milijonov evrov) kot v predhodnem letu. »To je izjemen rezultat celo v primerjavi z zelo nadpovprečnim letom 2009 (ko je bilo prihodkov na skupini 456,8 milijonov evrov), še posebej če pogledamo količine celotne prodaje električne energije, ki so večje za dobrih 56 odstotkov in so znašale 12,8 TWh, leto 2009 pa smo zaključili pri 8,2 TWh,« je poudaril Golob. Tako je skupina leto 2010 zaključila s 7,41 milijonov evrov, družba GEN-I pa 10,89 milijonov evrov čistega dobička.

Več kot dve tretjini električne energije GEN-I proda v tujini

Nadaljeval se je trend povečevanja poslov v tujini in v preteklem letu je skupina GEN-I 76,6 odstotka vse električne energije (3,3 od 12,8 TWh je bilo prodanih v Sloveniji) prodala na tujih trgih.

Trgovac strujom, preko 1,3 milrd KM prihoda i 14 mil KM tj 20 mil KM. Nema rudnika, nema viška zaposlenih, nema socijalne cijene struje i opet zarada "tanko".

[Sabur2]

Radi se knjiženje zemljišta ispod trafostanica i dalekovoda u imovinu JPES, koje je do sad bilo u vlasništvu opština. Procjena je da će bitno uvećati BV.

[panzer]

Mora da je to nekad davno započeto jer današnja politika opština je da ne daju ni milimetra bez naknade a ako bi im se isplaćivalo to zemljište moralo bi biti na skupštini dioničara.

JPES dogovorila sa opštinom Konjic 10% naknade godišnje od dobiti MHE, a RWE nudi Olovu i Zavidovićima 2,2%.

[panzer]

Ukoliko prođe zahtjev Elektroprivrede BiH, upućen regulatornoj komisiji za električnu energiju, početkom ljeta doći će do poskupljenja struje za domaćinstva u visini od oko 10 posto. Ovo je jučer potvrdio u razgovoru za "San" i Emir Aganović, izvršni direktor za snabdijevanje i trgovinu Elektroprivrede BiH, Iz EPBiH su željeli da se od 1. aprila uvedu nove tarife, ali zbog dugih procedura u FERK-u to neće biti moguće do početka ili sredine ovog ljeta.

Juni ili Juli. Par mjeseci duže po trenutnim cijenama i eventualni dodatni prihod od oko 50 mil KM do kraja ove godine.

[montypython]

Ukoliko prođe zahtjev Elektroprivrede BiH, upućen regulatornoj komisiji za električnu energiju, početkom ljeta doći će do poskupljenja struje za domaćinstva u visini od oko 10 posto. Ovo je jučer potvrdio u razgovoru za "San" i Emir Aganović, izvršni direktor za snabdijevanje i trgovinu Elektroprivrede BiH, Iz EPBiH su željeli da se od 1. aprila uvedu nove tarife, ali zbog dugih procedura u FERK-u to neće biti moguće do početka ili sredine ovog ljeta.

Juni ili Juli. Par mjeseci duže po trenutnim cijenama i eventualni dodatni prihod od oko 50 mil KM do kraja ove godine.

Ali zato Avazov novinarski izvršilac i kreator virtuelne stvarnosti, F Vele, nimalo opterecen cinjenicom da je g Aganović kao izvršni direktor (a on bi valjda trebao biti upućen) izjavio to za 10 %, dan kasnije tj danas preko cijele stranice izbacuje naslov "EPBIH trazi poskupljenje struje od čak 38 posto!".
Ne sumnjam da negdje u, vjerovatno, vise varijanti prijedloga korekcije cijena postoji i ta cifra 38 (koja se odnosi ko zna na sta) ali isto tako ne sumnjam da je potpuno istrgnuta iz konteksta, da bi se mogao servirati ovakav jedan senzacionalisticki naslov.
Ocekujem dalju razradu halabuke u narednim danima u Avazu, kao i ukljucenje FTV u ovu socnu pricu gdje ce, ponovo ne sumnjam, bivse spikerice lokalnih televizija za cas odrediti je li zahtjev opravdan ili ne, za raziku od FERKa u kojem ce gomili strucnjaka za to trebati mjeseci analiza i proracuna.