Elektroprivreda BIH

aid
Posts: 28
Joined: 15 Dec 2024, 20:22

Re: Elektroprivreda BIH

Post by aid »

lažna naslov”
Asortiman koji kupuje elektroprivreda je različit od drugih kupaca rudnika.
Rudnici I termoelektrane su se razvijali zajedno I sadašnji naši termoblokovi traže određeni miks ugljeva za koje su I projektovani: tuzla neki lignit,neki mrki I kombinacija,a Kakanj mješavina srednjobosanskih mrkih ugljeva .
Rovni ugalj se u rudnicima separiše ,a termoelektrana ga daljnje melje da bi ga u raspršenom stanju ubrizgavala u kotao.
Svi ugljevi u koncernu su veće toplotne moći u prosjeku od ostalih ugljeva sa prostora bivše Yu, a cijena ovisi od toplotne moći I asortimana ,koji je za termoelektrane najsitniji) I udaljenosti mjesta potrošnje.
Svi tzv. Komercijalni ugljevi iz koncerna ,kao I ovaj ugalj za Aluminu iz Banovića ima ( 200 KM po toni ) veću cijenu od one za ep.jer imaju I veću proizvodnu cijenu,a veći broj manjih kupaca .
Inače u medijima se iz nekog razloga već izvjesno vrijeme prema RMU Banovići void negativna kampanja iako su rezultati bolji nego prosjek rudnika koncerna.
montypython
Posts: 4175
Joined: 06 May 2010, 10:52

Re: Elektroprivreda BIH

Post by montypython »

Na Nosbihu se vidi minus od 400 MW u ovom trenutku, dakle uvoz. Na grafu potrošnje vidi se da proizvodnja normalno prati potrošnju (tj iznad je potrošnje) do oko 10 h ujutro (proizvodnja cca 1950 MW) a onda strelovito pada https://www.nosbih.ba/bs/ees/graf-potrosnje/ i ponovo raste naveče.
Graf planirane (a i ostvarene) proizvodnje do detalja prati graf cijene na HUPXu koja upravo tada pada sa cca 145 E/MWh na cca 110. To bi značilo da neko štedi ugalj i smatra da mu se isplati kupovati struju na berzi i po 110 E ali sačuvati malo rezerve uglja za naveče i sljedeće dane kad su još više cijene (150-300 ili više) nego sve spržiti odmah a onda kupovati po 300. Tako bih ja to interpretirao. Pretpostavljam da se radi o krizi sa ugljem u Ugljeviku i Gacku.
https://hupx.hu/en/
Dejan118
Posts: 518
Joined: 29 Nov 2022, 04:22

Re: Elektroprivreda BIH

Post by Dejan118 »

Uvoz je veci. Ovo sto se vidi u MWh nije isto u KM. Privatni proizvodjaci ovi male elektrane nekako kompezuju energiju sa elektrodustribucijama tako da vrse izvoz po metodama virtuelnih elektrana ali na stetu Elektroprivreda.
Male solarne i HE proizvede u energiju isporucuju u distributivnu memrezu a onda EP tu im energiju kompezuje na prenosnoj mrezi iz velkih elektrana opet na stetu Elektroprivreda.
Uglavnom uvoz je veci od prikazanog jer se uvozi i ona energija koja se kroz papire izvozi na regionalne berze struje.
brzi
Posts: 2970
Joined: 31 Jul 2012, 14:34

Re: Elektroprivreda BIH

Post by brzi »

Termoelektrane su pale sa proizvodnjom ispod 900 MW.
Ni ova crpna od EPHZHB ne gura posljednjih dana. Očito da ni jedna od tri elektroprivrede posljednjih desetak dana proizvodnjom ne može pokriti distribuciju. Kako se od izvoznika postane uvoznik.
I to u zimskom periodu kad je skuplje uvoziti. Sad uvoze više nego u ljetnom periodu kad je MWh koštao ispod 30 eura.

https://www.energy-charts.info/charts/p ... ?l=de&c=BA
novi
Posts: 248
Joined: 17 Apr 2020, 15:13

Re: Elektroprivreda BIH

Post by novi »

brzi, bitno je biti na -10%, glumiti laganu propast, ne mogu naglo sasut firmu od milijardu na nulu to ja za BH preveliko, al' što reko monty izvadice nas solari koje prodaje Bicakcic&son i Kusljugic&nema djece nego financijaš (ironija uključena). Ovo para što smo dali (a ja i dalje dajem) isplatiće se za 10 možda 15 godina, koje spreman čekat ''bujrum'' neka, male su pare kako će izać na kraju ili što Marko sa blberze rek'o ''zašto'' da se kockamo na berzi bolje u kladionicu. Nako usput vidim da je opet neki ''plinski rat'' u Evropi (kod nas nije Europa - TZ) pa kontam nije džaba ''Mag'' ove usrane berze pokupovo Rudnike soli bez ideje i poslovnog smisla (imam nesto ali malo mi a sad mi skupo).
I ako smijem: meni je ovo sto imam i dovoljno ali da mi je da djeca i unuci imaju neku imovinu koja vrijedi (vrlo sam sentimentalan) a ne da rade za platu i rentaju stan na dan.
Dejan118
Posts: 518
Joined: 29 Nov 2022, 04:22

Re: Elektroprivreda BIH

Post by Dejan118 »

brzi wrote: 03 Jan 2025, 17:54 Termoelektrane su pale sa proizvodnjom ispod 900 MW.
Ni ova crpna od EPHZHB ne gura posljednjih dana. Očito da ni jedna od tri elektroprivrede posljednjih desetak dana proizvodnjom ne može pokriti distribuciju. Kako se od izvoznika postane uvoznik.
I to u zimskom periodu kad je skuplje uvoziti. Sad uvoze više nego u ljetnom periodu kad je MWh koštao ispod 30 eura.

https://www.energy-charts.info/charts/p ... ?l=de&c=BA
RTEU ne radi zato sto nema uglja na deponiji ali je radila ljetos kad je cijena bila bagatelna. Srbijanski EPS je kupovao ugalj na svim trzistima da bi imao dovoljno za zimski period kad je cijena struje veca.

Primjer dobrog i namjerno loseg planiranja proizvodnje.

Trgovci zato profitiraju.
Elkombar
Posts: 215
Joined: 21 Feb 2020, 21:18

Re: Elektroprivreda BIH

Post by Elkombar »

Elkombar
Posts: 215
Joined: 21 Feb 2020, 21:18

Re: Elektroprivreda BIH

Post by Elkombar »

Elkombar wrote: 04 Jan 2025, 05:36 http://Istraga.ba
Vlada nastavlja prodavati kredite javnih preduzeća: Oko 54 miliona eura ustupljeno bankama za popust od oko 20 posto

Piše:

 Redakcija

 -

 03.01.2025 

1441

Vlada Federacije BiH prodala je bankama 54,9 miliona eura potraživanja po osnovu dugoročnih kredita plasiranih Elektroprivredi BiH, Elektroprivredi HZ HB, Cestama FBiH i Kantonu Sarajevo. U pitanju su Bosna Bank International d.d, Union banka d.d. Sarajevo i Unicredit bank d.d. Mostar koje će na potraživanja Vlade FBiH dobiti popust od oko 20 posto.

Riječ je o kreditnim aranžmanima koje je Vlada FBiH prije nekoliko godina potpisala sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, Evropskom investicionom bankom (EIB) i Njemačkom razvojnom bankom (KfW) za projekte Elektroprivrede BiH, Elektroprivrede HZ-HB, Cesta FBiH i Kantona Sarajevo.

Vlada FBiH je zaključila da je neophodno odmah pristupiti realizaciji plana prodaje finansijske imovine javnih preduzeća kako bi se realizirali planirani primici u Budžetu do 100 miliona KM, što je i uradila, potpisivanjem ugovora sa bankama. Međutim, Vlada nije objavila detalje koliko su banke zaradile na osnovu otkupa potraživanja. Međutim, Istraga.ba je objavila informacije o ugovoru Vlade FBiH i BBI Banke.

Za projekat distribucije električne energije EIB je omogućila Elektroprivredi HZ-HB kredit u iznosu od 20 miliona eura, a što je dogovoreno 2017. godine. Kredit ima četiri tranše, a kamat je fiksna. Elektroprivreda HZ-HB je po ovom kreditnom aranžmanu ostala dužna još 15,4 miliona eura koje će isplatiti do 2037. godine. Potraživanja Vlade FBiH po osnovu tranše A iznosila su 3,5 miliona eura, tranše B 3,8 miliona eura, tranše C 3,8 miliona eura i tranše D 4,1 milion eura.

Samo po osnovu tranše D ovog kredita, za koju trenutni dug iznosi 4,1 milion eura, BBI Banka zaradit će dva miliona KM, jer je otkupila potraživanja EHZHB za 6,1 milion maraka. Ugovor sa BBI bankom potpisan je 9. decembra prošle godine.

Očekivano je da su i druge banke zaradile između 20 i 30 posto od ukupnog iznosa potraživanja Vlade Federacije BiH.

Za projekat Obnove eletrične energije II, potpisan 08.01.2007, Vlada FBiH je od EIB-a dobila kredit u iznosu od 49 miliona eura. Krajnji korisnik po ovom kreditu je JP Elektroprivreda BiH. Ukupno je Elektroprivredi BiH ostalo da vrati 11,1 milion eura, do 2036. godine. Po osnovu Tranše A potraživanja Vlade FBiH iznosila su 6,2 miliona eura, Tranše B 2,3 miliona eura i Tranše C 2,5 miliona eura.

KfW je za projekat Vjetroelektrane Mesihovina, koji je potpisan 2010, omogućila Vladi FBiH kredit u iznosu od 71 milion eura. Krajnji korisnik po ovom kreditu je JP Elektroprivreda HZ-HB. Kredit je beskamatni. Elektroprivreda HZ-HB treba vratiti kredit u iznosu od 4,4 miliona eura i to ove godine. Dug koji se odnosi na Tranšu A iznosi 3,3 miliona eura, a Tranšu B 1,1 milion eura.

Ceste Federacije BiH su za sanaciju puteva od EIB 2007. godine dobile kredit u iznosu od 50 miliona eura. Ostalo im je da do 2032. godine vrate 15,9 miliona eura, odnosno za tranšu A 541 hiljadu eura, tranšu B 1 milion eura, tranšu C 1,4 miliona eura, tranšu D 1 milion eura, tranšu E 2,5 miliona eura, tranšu F 6 miliona eura i tranšu G 3,3 miliona eura.

Za projekat izgradnje XII transverzale i južne longitudinale EBRD je 2013. godine obezbijedio Kantonu Sarajevo kredit u iznosu od 22,5 miliona eura. Po ovom kreditnom aranžmanu ostalo je da se do 2029. vrati 7,9 miliona eura. Potraživanja Vlade FBiH za tranšu A iznosila su 1,1 milion eura i tranšu B 6,8 miliona eura.

Ugovorima potpisanim sa Vladom FBiH i direktnim dužnicima banke su otkupile sva nedospojela potraživanja po navedenim kreditima, uključujući i sva prava i obaveze koje ima Vlada FBiH, odnosno Ministarstvo finansija.

 
Post Reply